О књизи: 2008 / Одлучио сам у погрешно време да постанем руски писац. Сада сваки амауротски идиот (осим ако, наравно, није и наставник књижевности) схвата да смо ушли у доба цивилизације нечитања. Тачније, појавиле су се две књижевности. Прва је литература коју пишу људи који умеју да пишу, за људе који умеју да читају. Иако је ове литературе и ових читалаца све мање, они неће ускоро изумрети. Другу књижевност пишу људи који не умеју да пишу, за људе који не умеју да читају. И овде је учињено много дивних ствари и за сваку похвалу. Међу онима који уопште не читају могу се наћи и књижевно обдарени људи. На моменте стварају нешто сасвим необично (Дневник Ане Франк, Дневник Нине Костерине итд.). Ја сам филолог. Требало би да правим разлику између добре и лоше књижевности. Али не желим да пишем "добро". Пишем као да сам потпуно заборавио шта су ме учили на три универзитета (узастопно) и шта сада предајем студентима на три универзитета (паралелно).